Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja Zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušnih napada nastradao je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila, od kojih osamdestdevetoro dece, a teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila i 5.173 vojnika i policajaca.
U noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao i zgradu Radio-televizije Srbije kada je poginulo 16 zasposlenih u RTS.
Prema zvaničnim podacima, 25 građana dveju republika se i dalje vode kao nestali.
Vazdušni napadi trajali su 11 sedmica, evidentirano je oko 2. 300 udara u kojima je ispaljeno i bačeno 22.000 tona različitih projektila, uključujući i više od 30.000 kasetnih bombi, a kao posledice su, osim brojnih ljudskih žrtava, ostali teško su oštećeni vojni objekti, infrastruktura - putevi, pruge, mostovi, fabrike, škole, pojedine zdravstvene ustanove, desetine vojnih postrojenja i radara, ali i civilnih radio i TV predajnika, među kojima i toranj na Avali, koji je srušen 29. aprila.
Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara.
Vojska tadašnje SRJ jednim od svojih najvećih uspeha u odbrani teritorije i građana dveju republika koje su činije tadašnju Jugoslaviju, smatra obaranje američkog lovca-bombardera F-117A, takozvanog „nevidljivog“, kojeg je protivvazdušna odbrana Vojske SRJ srušila 27. marta 1999. godine u atar sremskog sela Buđanovci, što je ocenjeno kao „najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD i NATO“.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, a dan kasnije usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Godišnjica početka napada biće danas obeležena nizom manifestacija posvećenih poginulima i polaganjem venaca i cveća na spomenike.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin položio je danas u Ulici kneza Miloša u Beogradu venac na spomen-ploču pripadnicima MUP koji su poginuli tokom bombardovanja i poručio da Srbija nikada neće zaboraviti taj zločin i prestati da traži pravdu.
Kako se navodi u saopštenju, Vulin je rekao da je NATO agresija na Jugoslaviju poslednji veliki, nekažnjeni zločin u 20. veku.
„Nijedan vojnik, nijedan policajac nije zalužio da umre. Svaka smrt čoveka koji je branio svoju zemlju je zločin. Zato tako licemerno zvuči kada nam stignu poluizvinjenja u kojima se kaže da žale zbog toga što su ubijali našu decu“, rekao je Vulin.
Centralna manifestacija, „Dan sećanja na stradale u NATO agresiji“, biće u Kombank dvorani u Beogradu, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vojni sindikat Srbije i Institut za srpsku kulturu održaće međunarodni naučni skup "NATO agresija na SRJ" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Na spomenik deci stradaloj tokom NATO agresije u beogradskom parku Tašmajdan vence će poliožiti ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položiće u tom parku venac na spomenik „Zašto“, poginulim radnicima Radio-televizije Srbije (RTS).
Izvor: Beta, FoNet
Нема коментара:
Постави коментар